БИОГРАФИЈА

Године  2007-ме... 5-тог фебруара... Вилија је обележила свој 33 - ћи рођендан... на начин који се суштински разликовао од свих  дотадашњих.

Тог дана, у раним јутарњим сатима, на крушевачком ФИМС радију, дозвољава почетак емитовања песме " Можда ћеш стићи...", и исту шаље електронским медијима - радио станицама у Србији. И тако... у 33 - ћој години живота, Вилија почиње нови живот, сасвим другачији од онога који је до тада живела... почиње јавно да се бави музиком...


Одувек је сматрала, да у суштини њеног битисања, није важно шта она мисли, шта она жели, већ да њен живот треба да буде по вољи Божијој. Како уме да каже "Тако треба". Смирено је и у тишини прихватила све оно што јој је дато и све оно што јој је у датом моменту било намењено. Није јој било важно да ли боли или прија. Како год да је било, знала је да је Бог допустио... И све је било у реду, и онда када је болело и онда када је пријало...

Воли своју земљу и свој народ. Сваки други народ бескрајно поштује. Вилијине речи: "Сви смо ми Божија деца, ма у ком делу земљине кугле живели живот. У очима Божијим, сви једнаку вредност имамо, били сиромашни или богати, били лепи или мање лепи, били овакви или онакви... Бог све нас једнако воли, ко смо онда ми, као људи, да једни друге не волимо или не поштујемо?!"

Рођена је у Србији, у Косовској Митровици. Детињство је провела на косовској земљи, у дворишту куће поред Ибра.


Почетком 80-тих, са својим родитељима, сестром и братом, прелази у Трстеник - градић поред Западне Мораве. Средином 90-тих, прелази у Крушевац, где и сада, у том царском Лазаревом граду, живи.

Каже да нигде није била довољно... ни у Косовској Митровици, ни у Трстенику, ни у Крушевцу. Таман што је правила темеље, требала је да их напушта и у другим градовима нове да гради. Сва три града за Вилију су посебна. У сваком од њих је доживљавала срећу, тугу, задовољства, разочарења, неспокој, спокој... једноставно... живот.


Срце јој некако посебно куца кад се приближава Косовској Митровици, ту негде око Звечана. Сва трагедија српског народа, као и сваког другог на Косову и Метохији, кидала јој је душу свих ових година, нажалост и сада... "Сва три града су моја", често Вилија изговара. Скоро никада или веома ретко говори о свом животу. Када би сте је питали Зашто? , вероватно би рекла: "Све је имало суштинског смисла, и штета је говорити тек онако или на кашичицу... или ћу говорити све и до краја или нећу ни почињати ..." Ипак се чешће дешава последњи део овог цитата... Магистар је економиских наука у области менаџмента. Музиком се никада и нигде јавно није бавила. У своја четири зида и за своју душу, за свој мир и спокој, Вилија се бави музиком од својих раних девојачких дана. Још као девојчица је почела да на посебан, тада необјашњив начин, осећа музику. Зато се, свих протеклих година, након обављених јавних дневних задатака, повлачила и у тишини свог дома тихо певала и писала текстове за музику.
На свој 32-ги рођендан, 2006-те године, доноси одлуку да се из свих послова које је до тада радила полако повуче и јавно посвети музици. Често изговара: "Сада је у музици време за мене, али не у односу на друге уметнике, већ у односу на мој живот".

Крајем 2006-те године у Нокашовом студију у Новом Саду снима 7 песама, за које је музику и текст написао Ранко Слијепчевић. Нокаш се потрудио око аранжмана и продукције. Музички супервизор био је Ранко Слијепчевић.


Из брачне заједнице у којој је мислила да ће остати до краја живота, повукла се релативно брзо, након што је родила своје друго дете. Дешава се да често каже: "Не зна се шта је понекад теже - бити у браку у којем се љубав не гради или изаћи из брачне заједнице и борити се без животног сапутника сам. Мада и самоћа има своју драж... али понекад... " Скоро шест година била је и хранитељ детету које јој је из Дома за незбринуту децу било поверено. Мајка је два детета. Безрезервно је посвећена, пре свега и пре свих, својој деци и музици, са акцентом на брижност за све оно што је до 33-ће године живота чинило њен живот, наравно као и до сада, уз Божију помоћ.


Биографију завршавамо како смо и почели... У фебруару 2007-ме на свој 33-ћи рођендан, Вилија почиње јавни музички живот... и баш као у све дане њеног живота, са вером у Бога.

 

Ја, који мисли да је познаје...