Задрхтиш када твоје тело близу је мог
И кад спаваш сањаш мене тад си свој на свом
С друге стране града чекам позив твој
У Крушевцу је топло као кревет мој

Шта то вреди када само јастук и ја
Маштамо о теби све до јутра да знаш
И докле тако драги више реци ми
Кад остарим и остариш шта ћу ти

Што ме не погледаш
Кад у срцу чујем да ме дозиваш
Шта то треба да се деси па да прогледаш
Сад ми наду дај
Моја душа да засија
жељна твојих усана

И кад питам ја, дал' сам ти једина
ти кажеш склони се, немој да си досадна
сад лако је, кад године прођоше
кад ми младост оседе, ти кажеш склони се

Окусила твоју љубав
и сада је нестварно
дал' ме волиш или болиш
теби није битно то
и добро вино на ветру, губи мирис и боју
никад ме ниси сматрао, сматрао за своју
сматрао за своју

И кад плачем тихо, ти се окренеш
и кажеш шта ти је, немој да се предајеш
и кад тражим зрно, ти ме одгурнеш
и кажеш седи ту, чекај ме доћи ћу

Окусила твоју љубав
и сада је нестварно
дал' ме волиш или болиш
теби није битно то
и добро вино на ветру, губи мирис и боју
никад ме ниси сматрао, сматрао за своју
сматрао за своју